Соларне бакље могле су бити катализатор живота на Земљи. Нова студија оповргава претходне студије које су тврдиле да је муња извор енергије за формирање пребиотских молекула.
Много пре рођења живота, Земља је била камена лопта. Након низа киша метеора, вулканских ерупција и других натприродних догађаја, појавили су се најранији облици живота, које данас познајемо као микроскопски организми. Историјски докази и фосили оставили су траг на стенама и другим формацијама говоре нам да је живот почео пре најмање 3,5 милијарди година. Међутим, услови животне средине који су довели до компликације хемијског састава Земље нису довољно проучени.
Нова студија објављена у рецензираном часопису Лифе сугерише да су први грађевински блокови живота можда настали као резултат активних ерупција младог Сунца. Међународни тим истраживача открио је да су високоенергетске честице које емитују супербакље на Сунцу помогле у стварању органских молекула - аминокиселина и карбоксилних киселина, основних грађевних блокова протеина и органског живота - у Земљиној атмосфери.
Рана истраживања, од 1800-их до касног 20. века, фокусирала су се на муњу као извор сложених хемикалија које су довеле до пребиотичких молекула. Али ова студија је показала да су енергетске честице са Сунца ефикаснији извор енергије од муње.
„Ово је било велико откриће“, рекао је Володимир Хајрапетјан, звездани астрофизичар у НАСА-ином центру за свемирске летове Годард и коаутор рада. „Ови сложени органски молекули могу се синтетизовати из основних компоненти ране Земљине атмосфере.
Хајрапетјан је 2016. године коаутор још једне студије која је показала да је током Хадеанског стадијума, односно периода раног формирања Земље, Сунце било око 30% тамније. Али интензитет соларних супербакља био је много већи. Супербакље су снажне ерупције које данас видимо само једном у 100 година, али када се Земља први пут формирала, дешавале би се једном у 3-10 дана. Студија из 2016. сугерисала је да се супербакље на Сунцу редовно сударају са Земљином атмосфером, изазивајући хемијске реакције.
Хајрапетјан и тим међународних научника створили су мешавину гасова – наиме угљен-диоксида, молекуларног азота, воде и променљивих количина метана – која одговара раној Земљиној атмосфери. Да би одговорили на питање: "Шта је то било - муња или сунчева бакља?", направили су две симулације. Прво су испалили мешавине гаса са протонима који су имитирали сунчеве честице. У другој симулацији, бомбардовали су мешавине гаса искреним пражњењима која су симулирала муњу.
Открили су да мешавине гасова испаљене са протонима који садрже 0,5% метана производе веће количине аминокиселина у поређењу са искреним пражњењима, која захтевају најмање 15% концентрације метана пре него што се било која аминокиселина може пронаћи.
Научници су дошли до закључка да је младо Сунце могло одиграти значајну улогу у настанку претеча живота.
Прочитајте такође:
- Научници су се приближили решавању једне од чудних особина Сунца
- НАСА: Супернове представљају претњу животу на Земљи