Научници са Универзитета Станфорд експериментишу са напредним технологијама 3Д штампања за узгој људских органа у лабораторији. Идеја није нова, али њихова техника је нова.
До сада је већина ткива узгојених у лабораторији била на месту и изграђена око привременог оквира. Ова метода ради прилично добро за танке слојеве ћелија, али ако вам треба нешто дебље – рецимо, центиметар дебљине – онда постаје прави изазов засејати ћелије на права места и одржавати их у животу.
Марк Скилар-Сцотт, ванредни професор биоинжењеринга на Стенфордовим школама за инжењерство и медицину, и његов тим приступају проблему из другог угла. Користећи 3Д штампање, научници могу креирати дебела ткива са сложеним дизајном, слој по слој, и поставити праве типове ћелија на права места.
Наравно, 3Д штампање са живим ћелијама је потпуно другачија игра од коришћења кућног 3Д штампача са пластичним филаментом. Слагање ћелија једну по једну не долази у обзир, а чак и стварање брзином од 1 ћелија у секунди је преспоро јер је за стварање органа потребно неколико милијарди ћелија.
Уместо тога, Скилар-Сцотт и његов тим користе накупине ћелија које се називају органоиди, а које се стварају стављањем модификованих матичних ћелија у центрифугу. Добијени материјал сличан пасти може се користити за штампање више ћелија истовремено у желатиновој 3Д структури.
Стварање органа је само један део једначине. Када се ћелије конструишу, треба им рећи како да се понашају. Да би то урадили, они су пројектовани да реагују на одређени лек, а затим су изложени тој хемикалији, која их ефикасно трансформише у жељени тип ћелије.
До сада су научници направили цев од 2 инча пречника око пола центиметра која може да се шири и скупља док се течност пумпа кроз њу. То није много у великој шеми ствари, али је чврста основа за изградњу нечега што се може усадити у људско тело.
Прочитајте такође:
- Научници су направили четвороножног робота који се креће попут фоке
- Научници су пронашли змију која кружи у ваздуху, избегавајући опасност