На основу анализе земљотреса које је забележила мисија НАСА ИнСигхт, први пут је одређена структура коре Марса у апсолутним бројевима. Кора испод ИнСигхт-овог места слетања је дебела око 20 или 39 км. Ово је резултат рада међународне истраживачке групе коју предводе геофизичарка др Бригитте Кнапмеиер-Ендрун са Института за геологију и минералогију Универзитета у Келну и др Марк Пенинг из Лабораторије за млазни погон на Калифорнијском институту за технологију. НАСА-ин лендер ИнСигхт, који је слетео на Марс 26. новембра 2018. године, истражује кору, плашт и језгро Црвене планете.
У прошлости су се могле проценити само релативне разлике у дебљини марсове коре, а потребне су додатне претпоставке да би се добила апсолутна дебљина. Сеизмологија сада замењује ове претпоставке директним мерењима на месту слетања и тако калибрише дебљину Земљине коре за целу планету. Ова независна тачка података такође омогућава процену кортикалне густине.
Такође занимљиво:
- Роцкет Лаб ће развити две свемирске летелице за НАСА-у за проучавање Марса
- НАСА-ин ИнСигхт Марс ровер добија појачану снагу
Подаци показују да је горњи слој дебео око 8 (+/-2) км на ИнСигхт платформи за слетање. Испод тога је још један слој до око 20 (+/-5) км. „Могуће је да плашт почиње испод овог слоја, што указује на изненађујуће танку кору, чак и у поређењу са континенталном кором на Земљи“, објаснила је Кнапмајер-Ендрун. Међутим, могуће је да Марс има трећи слој коре, због чега би Марсова кора испод места слетања била дебела око 39 (+/-8) км. Ово је више у складу са претходним налазима, али сигнал са овог нивоа није значајан да би одговарао постојећим подацима. „Међутим, у оба случаја можемо искључити могућност да се цела кора састоји од истог материјала познатог из мерења на површини и из марсовских метеорита“, рекао је геофизичар.
Једно независно мерење дебљине коре на ИнСигхт-овом месту слетања довољно је да се мапира кора на целој планети. Мерења са сателита који круже око Марса дају веома јасну слику гравитационог поља планете, омогућавајући научницима да упореде релативне разлике у дебљини Земљине коре са мерењима на месту слетања. Комбинација ових података даје тачну слику.
Дебљина марсове коре је посебно интересантна јер се кора формирала у раној фази формирања од остатака растопљеног омотача. Дакле, подаци о његовој данашњој структури такође могу пружити информације о томе како је Марс еволуирао. Поред тога, прецизније разумевање еволуције Марса помаже да се разуме како су се рани процеси диференцијације одвијали у Сунчевом систему и зашто су Марс, Земља и друге планете данас толико различити.
Прочитајте такође:
- Марсовски хеликоптер Ингенуити направио је 9. лет на рекордних 625 метара
- Кина планира своју прву мисију са људском посадом на Марс 2033. године