Стручњаци НАСА-е разматрају могућност слања аутоматске станице за проучавање највећег Нептуновог сателита, Тритона. Предлози за проучавање Тритона су названи Тридент. Овај истраживачки програм НАСА сматра делом пројекта Дисцовери, чија је сврха проучавање планета Сунчевог система уз помоћ аутоматских станица.
Воиагер-2 је био први и до сада једини уређај који се приближио Нептуну и његовим сателитима. Он је 1989. пренео серију слика ове најудаљеније планете Сунчевог система, али је на снимцима ухваћено само око 40% Тритонове површине.
Тритон, назван по богу мора у грчкој митологији, има пречник од око 2,7 хиљада км. То је седми по величини месец у Сунчевом систему и највећи од 14 познатих Нептунових месеца. Открио га је британски астроном Вилијам Лассел 1846. године. Тритон је једини сателит у Сунчевом систему који ротира око планете у правцу супротном од његове ротације. Претпоставља се да се Тритон формирао у Кајперовом појасу, колосалном јату малих небеских тела на ивици Сунчевог система. Поред тога, Тритон је занимљив по томе што се његова атмосфера готово у потпуности састоји од азота са малом примесом метана.
„Тритон крије многе мистерије и тамо се могу спровести веома важна научна истраживања“, цитирао је Спејс.цом Карла Мичела из Лабораторије за млазни погон у Пасадени (Калифорнија), који је ангажован у научном делу програма Тридент. – Знамо да на површини сателита постоје такве формације које нигде нисмо приметили и то је разлог да их пажљиво проучимо.“
Уколико студијски програм Тритон буде одобрен, аутоматска станица би могла да буде пуштена у рад 2025-26. Конкретно, сликаће се површина сателита, на којој се готово не виде кратери, што може указивати на то да је слој леда на површини формиран релативно недавно.
Прочитајте такође: