Пре седам година свет какав познајемо био је окренут наглавачке. Једна особа је пружила убедљиве доказе да нове технологије не само да олакшавају комуникацију међу људима, већ подразумевају и стални надзор свих корисника интернета. Наравно, неки од вас су погодили да је реч о мистериозном Едварду Сноудену, који је кренуо против система говорећи свету истину о специјалним службама, посебно о САД. Али ко се у стварности крије иза ове мистериозне личности? Геније, борац за слободу или познавалац светске теорије завере?
Ко је Едвард Сноуден?
Нећу сада рећи где је мали Едвард рођен и одрастао. Сноуденово порекло није толико важно, али вреди знати да је рођен и одрастао у породици са дугом традицијом када је у питању рад за владу САД. Његов деда и отац били су официри у обалској стражи, његова мајка је била службеница у државном суду у Мериленду, а његова старија сестра је још увек адвокат у Федералном судском центру (ФЈЦ).
Наравно, Едвард је своју будућност морао да повеже са јавном службом. Његов деда је сањао о томе, о томе се често разговарало у кругу породице. Иако је после школе уписао колеџ у свом родном Мериленду, где је студирао основе рачунарства, занимао се за рачунаре и сајбер безбедност.
И сам је 2004. године ступио у службу у америчкој војсци и отишао у Ирак, где су у то време биле војне операције. Али мистериозна несрећа у којој је Сноуден поломио обе ноге приморала га је да се демобилише. Иако се никада није вратио на студије, и није завршио факултет. Најпре је радио као обезбеђење у неким објектима Агенције за националну безбедност, да би убрзо 2007. године добио место специјалисте за рачунарске системе у седишту ЦИА-е у Женеви, а касније и у Јапану. Ту почиње прилично занимљива прича.
Сноуден у специјалним службама
Сноуден је добио посао у ЦИА учествујући на специјалним сајмовима послова. Посао је добио углавном зато што је већ био веома заинтересован за компјутерске мреже и сајбер претње. Иако, ако се сећате, није имао посебно образовање, али је очигледно био веома добар специјалиста, судећи по његовом каснијем расту каријере.
Каријера у ЦИА-и била је посебно повезана са рачунарским мрежама и сајбер претњама. Иако је био наведен само као систем администратор. Касније је Едвардова каријера добила занимљив наставак. Током 4 године (2009-2013), Сноуден је био распоређен у НСА (Агенција за националну безбедност) као запосленик Делла и Бооз Алена. Тада је помагао, између осталог, у припреми ИТ система за заштиту од сајбер хаковања кинеских служби.
Није сасвим јасно које је задатке Сноуден обављао током свог боравка у НСА, јер се његова верзија догађаја разликује од званичне, што никога не би требало да изненади. Фокусирајући се на оно што сам Сноуден каже, у НСА је био одговоран за анализу мрежне инфраструктуре и креирање нових начина за прикупљање података о корисницима Интернета и мобилне телефоније.
Едвард Сноуден и борба против масовног надзора
У неком тренутку своје каријере, Сноуден је приметио да је приступ који је омогућио за беспрекорно и неограничено прикупљање података као што су фотографије, разговори и телефонски позиви скоро било кога. Напоменуо је велики потенцијал овог алата, у чијем је стварању и сам помогао. Као запосленик НСА, Едвард је имао приступ поверљивим документима, укључујући обавештајни програм ПРИСМ, који се бавио прислушкивањем и прикупљањем података о грађанима САД.
Најинтересантније је да је програм осмишљен да заштити Американце од понављања напада 11. септембра. Међутим, Сноуден је увидео да се прикупљају подаци не само о људима чије би понашање могло да укаже на њихову повезаност са тероризмом, већ и о бизнисменима, политичарима (укључујући Ангелу Меркел) и пре свега о обичним људима. Сноуден је признао да је могао да слуша телефонски разговор Барака Обаме без напуштања канцеларије. Едвард је схватио да се чак и агенти НСА надгледају. Сваког дана је 3/4 мрежног саобраћаја САД пролазило кроз „руке” агенције.
Сноуден је у почетку покушао да изнесе своју етичку забринутост пред виши менаџмент, али они нису одговорили на његове коментаре. Његова жеља да свету каже истину о НСА постала је јача када је видео како агенција рукује осетљивим информацијама о људима. Све је изгледало посебно чудно на позадини изјаве директора Обавештајне службе Џејмса Клапера, који је уверавао амерички Конгрес да НСА не прикупља никакве податке о грађанима САД.
Тада је Сноуден одлучио да делује. Прво је напустио Делл и преселио се у Бооз Аллен. Сврха тог потеза је била једна – да се повећају њихове привилегије у приступу тајним документима у циљу њихове крађе и објављивања. Почела је да прикупља податке у априлу 2012, а до маја 2013. украла је више од 1,7 милиона докумената. Истовремено је контактирао новинаре Гардијана и Вашингтон поста, којима је дао информације и досијее које је имао. У мају је узео месец дана паузе и отишао у Хонг Конг, где је наводно ишао да лечи епилепсију. У то време су америчке дневне новине почеле да објављују серију чланака на основу докумената које им је дао Сноуден.
Едвард се, наравно, никада није вратио у своју домовину, у САД. Овде има и много занимљивих ствари. У почетку је Едвард намеравао да се пресели на Исланд да добије политички азил, али из неког разлога није летео. Следеће се догодило оно најчудније. САД су тражиле од Хонг Конга да изручи Сноудена, али је одбијено. Након тога, пасош му је поништен, а властима Хонг Конга наговештене су могуће невоље.
Сноуден се мистериозно појављује у авиону који лети за Москву. Постоје две верзије оваквог развоја догађаја. Према једном од њих, Едвард је донео ову одлуку, схватајући да би Русија на сваки могући начин желела да изнервира америчке власти, добивши приступ вредним документима. Друга верзија је у духу шпијунских филмова. Неки непотврђени извори су тврдили да је ФСБ успео да киднапује Американца и доведе га у Москву, организујући једнодневну седећу акцију у Шереметјеву. Наравно, сада су специјалне службе Русије имале не само документа, већ и сам извор информација. Сетимо се да је касније Сноуден говорио само из Москве, а не преко америчких масовних медија. Раније је све било другачије.
Од Гардијана је свет сазнао да је НСА водила телефонске евиденције и Американаца и Европљана, и да су те податке директно делиле телекомуникационе компаније као што је Веризон. Следећи чланци говорили су о постојању програма ПРИСМ, који прима информације о акцијама корисника на мрежи, а у којима су учествовали FacebookГоогле Microsoft і Apple.
Сноуденови подаци јасно су показали да НСА сарађује и са другим обавештајним агенцијама, омогућавајући агенцији да прати људе широм света, без обзира на њихову националност или локацију. Прикупљањем метаподатака (на којима је Сноуден такође радио), било је могуће доделити мрежну активност одређеној особи у стварном свету, и даљински хаковати њихов рачунар, крадући датотеке или снимајући људе помоћу уграђене камере и микрофона.
Штавише, захваљујући пројекту Политераин, интернет се може користити као оружје. Иначе, специјалне службе Русије су то прилично ефикасно искористиле. Довољно је поменути вирус Петиа, фарме ботова у Сколкову и сајбер нападе на институције америчке и европске владе као неке од примера употребе информационог оружја.
Филм о Сноудену не открива целу поенту
Информације које је изнео Едвард Сноуден уздрмале су не само јавно мњење, већ и интелектуалне умове многих земаља широм света. У трену је заувек нестала илузија анонимности на интернету, као и поверење у институције власти. Сноуден је очигледно постао непријатељ број 1 владе Сједињених Држава.
Упркос чињеници да су људи у многим земљама организовали маршеве у знак подршке његовим акцијама, ниједна од земаља (укључујући Украјину) није желела да му да азил из страха од гнева Сједињених Држава. Само му је Русија дала азил, али само под условом да се одрекне даљег обавештајног рада. Иако је, можда, било и других мотива.
Од тада је прошло седам дугих година током којих су имали времена да сниме документарни филм „Грађанин четири: Сноуденова истина“ о Сноуденовим подвизима. А сам Едвард је чак успео да објави књигу под називом "Независно памћење".
Филм веома добро показује како је Сноуден успео да дође до тако поверљивих информација и узме их заобилазећи безбедносни систем. На пример, Сноуден је неким људима делио Рубикове коцке уз прислушкивање, а затим им је извадио меморијску картицу не изазивајући сумњу. То показује да је много лакше „хаковати” људе него дигитални безбедносни систем.
Такође, овај филм говори о неколико важних аспеката целе ове приче. Иако је амерички жалбени суд пресудио да прикупљање података НСА није у складу са Патриотским актом, којим је основана агенција, њени програми, као што је ПРИСМ, настављају да раде без икаквих ограничења.
Истовремено, филм није нарочито добро открио суштину имиџа Едварда Сноудена, који није открио детаље његовог рада у НСА. Али љубитељи „теорија завере“ су се забавили и срећно уронили у свет шпијунаже.
Каква будућност чека Сноудена и... нас?
Знајући високу цену коју је Сноуден платио за своју храброст, тужно је видети последице његове жртве. У недостатку значајније колективне реакције народа, временом се чињеница да нас владе шпијунирају из нечувеног претворила у нешто нормално у јавној свести.
Мене лично подсећа на ситуацију Панамских папира, у којој је откривено да најмоћнији људи света избегавају плаћање пореза, након чега нико од њих није сносио никакве последице. Следеће, вреди поменути скандал Цамбридге Аналитица, у којем су подаци корисника коришћени за политичке игре. Штавише, ЦИА, ФСБ и друге тајне службе света настављају да прикупљају информације о корисницима, а не постоји таква сила која може да их заустави.
Едвард Сноуден је, иначе, такође недавно упозорио да ће владе желети да искористе епидемију ЦОВИД-19 како би шпијунске алате за праћење грађана подигле на још виши ниво. Наравно, све је то под изговором њихове заштите. Много пута сам говорио о својој забринутости у вези са овим методама. Како се испоставило, након неког времена, као што видите, то се показало тачним, јер се имплементација таквих алата дешава пред нашим очима. У истој Европи и САД, а нисмо далеко догурали по питању карантина.
Из ове историје треба да извучемо неке важне поуке и извучемо праве закључке. Знајући да нисмо заштићени велом анонимности на интернету и да су државни органи веома заинтересовани да знају све о томе шта радимо и какви су наши ставови о одређеним догађајима или појавама. Треба разумети да намере било каквих државних органа према нама никако не би требало да буду добре. Прошло је седам дугих година од обелодањивања података НСА. За то време, и САД и друге нације су могле да направе програм далеко инвазивнији од ПРИСМ-а, о коме једноставно не можемо ништа да знамо.
С обзиром на то да нисмо извукли праве лекције из ове историје за друштво, бојим се да би последице сада могле бити још опасније. Под плаштом борбе против корона вируса, специјалне службе многих земаља могу не само да прате разговоре и преписку, већ и пословне контакте и кретања. А ово је много страшније. Оштри тоталитарни режим са потпуном контролом над човечанством може да се назире на хоризонту. Али из неког разлога сам сигуран да се сваког тренутка може појавити још један Сноуден и тада ћемо сазнати све детаље.